Kako negovati maštovitost kod dece?


Kako razvijamo maštu kod dece


Jedna od definicija mašte je: sposobnost da kreiramo sliku u svom umu nečega što još uvek nismo videli ili iskusili. Sposobnost da mislimo o novim stvarima.


Svako od nas je rođen sa sposobnošću maštanja.

Roditelji uglavnom neguju svoju i maštu svoje dece, ali ponekad se desi da je sabotiraju, najčešče nenamerno.


Mama, da li Milka daje ljubičasto mleko? - Pitao je Mihajlo kada je imao 2,5 godine. I smejao se dok smo zamišljali šta sve može da se napravi od ljubičastog mleka: pica posuta ljubičastim kačkavaljem, pita sa ljubičastim sirom…Možete zamisliti njegovo oduševljenje kada je probao sladoled koji smo napravili od borovnice, praveći se da je od Milkinog mleka.


Dvoipogodišnjak bi trebalo da razume razliku između izmišljenog i stvarnog, ali ga to ne sprečava da uživa u igri koju je kreirala njegova mašta.


Ajnštajn je rekao da je mašta važnija od znanja.

Znanje je nešto što je svršeno, naučeno, često ga ne dovodimo u pitanje dok je mašta ono fluidno, promenljivo, što sve dovodi u pitanje i omogućava nam da kreiramo izuzetne pronalaske ali i da rešavamo svakodnevne izazove, poput onih: kako od 3 namirnice u frižideru napraviti ukusnu večeru za nenajavljene goste.


Mašta je kreativnost u akciji, a kreacija je osnovni smisao svrha čoveka.


Ispravite me ako grešim 😉

U stanju smo da kreiramo iskustva, sećanja, znanja, ideje, predmete i ono najfascinantnije druga bića.


Da bismo mogli da kreiramo nešto novo, potrebno je da poverujemo da je neverovatno moguće. Smatra se da je sposobnost maštanja obrnuto srazmerna zrelošću. Ovo važi za većinu odraslih ljudi koje poznajem, kako odrastaju i postaju zreliji tako im opada sposobnost maštanja, sposobnost verovanja u neverovatno i sposobnost da se igraju.


Šta se to događa pa u nekom trenutku prestanemo da maštamo?


Istraživanja su pokazala da današnje školovanje ne stimuliše detetovu maštovitost. Samim tim što se ne očekuje (nije poželjno) da dete dovodi u pitanje informacije koje uči, nastavnike i roditelje. Vremenom to utiče da dete očekuje da mu se kaže šta je tačno i šta i kako treba da funkcioniše. Dete počinje sve češće da čuje da je maštovitost nešto što je u redu za malu decu ali ti si sada veliki i važno je da se uozbiljiš!


Ja mislim da je važno da dopustimo deci da dovode sve u pitanje, jer im to omogućava da se razvijaju i da rastu a i utiče na to da i njihovi roditelji rastu.

Zahvalna sam što me Mihajlo često ispravi kada izgovorim, "nemoj", "ne možeš"...tako što me pita: "Kako ti to mama znaš?", onda uradi ono što je namerio pa nastavi: "Jesam li ti rekao da mogu."


O da, hvala ti na podsećanju šta to sve ja mogu!


Mašta pospešuje:

- učenje

- rešavanje problema

- emocionalnu inteligenciju

- kognitivnu inteligenciju

- socijalnu inteligenciju

- kreativnost....

- _________________(dopišite)






Kako stimulisati maštovitost kod dece?


1. Ne odgovaraj, pitaj


"Mama, jel' drveće živo?"

"Šta ti misliš ljubavi?"


To ne znači da nećemo u nekom trenutku nešto zanimljivo ispričati detetu, dati savet i naučiti ga raznim stvarima. Predragoceno je da deca umesto da odmah očekuju gotova rešenja, bivaju stimulisana da prvo sami probaju da dođu do odgovora i izgrade svoj stav i mišljenje.

Ko kaže da ono u šta mi verujemo zaista i jeste istina?!


2. Dajte im širinu...


...da istražuju, da pitaju, da probaju. Da žele ili da ne žele. Da izgrade svoj stav i nauče da mu veruju. Povedite ih u svet ali dopustite da ga vide svojim očima.


3. Neka se kreću


Kada smo u prirodi, nije važno da se vratimo kući čisti. Moja parola je: što smo se prljaviji vratili više smo istražili i naučili.

Kako dete da zna da je voda hladna ako je ne pipne, da je drvo visoko ako se ne popne na njega?

Pokret čini da mozak raste odnosno gradi nove neuroveze, utiče da raste i inteligencija našeg deteta. Pokret nije mogućnost već potreba svakog deteta.




4. Pospešujte crtanje i pisanje


neka deca izražavaju svoj unutrašnji svet kroz crtanje i pisanje. Na ovaj način se razvijaju motoričke veštine i uvežbava koordinacija oka i ruke.




5. Pospešujte govor i glumu


Pričajte sa vašom decom, neka dele sa vama svoje utiske o različitim događajima. Igranje različitih uloga, od superheroja, životinja, mame, tate…pomaže deci da nauče dosta o likovima u koje se maskiraju, o osećanjima drugih ali i da sami osmisle scenarija, kostime i scenografiju za određenu ulogu i situaciju.


6. Ograničite tv i telefon


Internet nudi toliko toga korisnog, ali kao i sve važno je da umemo da balansiramo.Iako deca mogu mnogo da nauče na netu, to je pasivni način učenja, koji ne stimuliše i ne razvija maštu u dovoljnoj meri kao što to čini. Kada dete samo osmišljava igru, priču ili lik, tada je uči aktivno i uči da primeni sve što zna.


7. Čitajte im što više i pričajte priče


Koliko god da su mali, krenite sa čitanjem. Oni će učiti ono što treba na nivou na kom su. Osmišljavajte različite završetke priča, ili posebne dodatne epizode. Putujte maštom u različite delove sveta.


Prepustite svojoj mašti da skloni sve granice jer kada je kreativnost u pitanju granice su suvišne.


Pišite mi kako vi negujete kreativnost i maštu kod svog deteta a i kod sebe.




Anja tomic

kontakt

Osvežite svoju rutinu uz moje nedeljne objave

POLITIKA PRIVATNOSTI 
 

  • Black Instagram Icon
  • Black Facebook Icon
  • Black LinkedIn Icon
  • Black YouTube Icon
  • Black Instagram Icon
  • Black Facebook Icon
  • Black YouTube Icon
  • Black LinkedIn Icon