Pitanjem do afirmacije koja zaista radi

Koji odgovor očekuješ ako nisi postavio pitanje?

Koliko puta ste se pitali „Zašto vam se nešto dešava?“, „Zašto baš vi (vama)?“?

Neka pitanja ne donose odgovore, već najčešće vode u petlju iz koje je jedini izlaz, postaviti pravo pitanje!

Prava pitanja, su ona koja nas vode napred, izvode iz petlje analize koja paralizuje. Prava pitanja podstiču razmišljanje u smeru traženja rešenja, bude resurse i snage koje nosimo u sebi, a na koje smo zaboravili, prava pitanja gađaju pravo u centar mete, u srž problema i bude nas šireći nam perspektivu.

Evo jednog primera:

Ako imamo naviku da odlažemo obaveze, način na koji razmišljamo o svojoj navici određuje kako ćemo joj pristupiti i time koliko će još dugo imati uticaj na našu svakodnevnicu.

Ako se iznova pitamo: „Zašto uvek odlažem?“

Odgovori koji proizilaze iz pitanja „ZAŠTO“ su uglavnom izgovori i opravdanja za nepreuzimanje odgovornosti i za nemanje akcije. – „Zato što sam umorna.“ „Zato što sam lenja“, „Zato što me niko nije naučio disciplini“, „Zato što mrzim svoj posao“…

Ovi odgovori koliko god da su kreativni ne vode rešenju.

Pitam se kako bi bilo da postavimo sledeća pitanja:

- Šta tačno mogu danas da uradim za svoj projekat?

- Kako mogu da iskoristim svoje veštine da izgradim novu naviku

- Koja tačno navika bi mi omogućila da na vreme postižem planirano

- Kako mogu da brinem o sebi i omogućim sebi prostor i za odmor i za rad.

- Ko poseduje veštinu discipline i posvećenosti koga mogu da modelujem i unapredim svoju.

Da li primećujete razliku?

Postoji način da "zašto" pitanja iskoristimo u svom punom potencijalu, ali o tome nešto kasnije.

Svi koristimo reči, ali način na koji ih koristimo oblikuje naše razmišljanje, ono oblikuje naš doživljaj sveta i sebe, koji utiče na naš pristup svemu - komunikaciji, odnosu prema sebi i drugima, planiranju življenju…

To je "L" u NLP-u (Neuro Lingvističko Programiranje). Lingvistika je važnija nego što mislimo i ima ogromnu moć da nas sabotira ili podrži.

Prava pitanja prebacuju fokus sa problema na rešenje. Takođe ih nazivamo i koučing pitanjima, i glavni su alata koučinga. Pomažu klijentu da kreira nova rešenja, da pronaše nove resurse i prevaziđe problem.

Za one koji žele da se dublje pozabave svojim ograničenjima, i pretvore ih u snage, pravim pitanjima i uopšte lingvistikom se bavimo na 3 modulu NLP Practitioner edukacije. Otkrivamo svoje lingvističke obrasce i transformišemo ih.

Kako pitanja mogu da unaprede afirmacije?

Verujem da ste imali prilike da se susretnete sa afirmacijama, jednim od najčešće korišćenih alata za lični razvoj. Afirmacije su pozitivna, podržavajuća uverenja koja bi trebalo da nam pomognu da uverimo sebe da smo bolji, snažniji, resursniji nego što mislimo da smo.

I kako vam je išlo sa afirmacijama?

2009. godine objavljeno je istraživanje, u kome se pokazalo da afirmacije funkcionišu samo u određenim slučajevima.­

Kada Afirmacije „ne rade“?

Istraživanje je pokazalo da afirmacije umesto da potpomažu lični napredak ustvari najčešće blokiraju naš uspeh.

Psiholozi Joanne V. Vood i John V. Lee sa Univerziteta u Vaterlou i V.K. Elaine Perunović sa Univerziteta u Nju Brunsviku (Vood, Perunovic i Lee, 2009), prvo su zatražili od 249 istraživačkih subjekata da ispune kratak upitnik (Rosenberg selfesteem skala), dizajniran da analizira njihovo samopoštovanje. Bilo je potrebno da označe koliko su često rekli pozitivne stvari o sebi, na skali od 1 (nikada) do 8 (skoro svakodnevno).

52% je ocenilo sa 6 ili više. Ovih 52% ispitanika, koji su već imali visoko samopouzdanje, izjasnili su se da već često sebi govore afirmacije. I to: pre ispita (85%), pre prezentacije (78%), kada se suočavaju sa negativnim događajima (74%), pa čak i ponekad kao deo njihove svakodnevne rutine (23%). U proseku, smatrali su da su takve izjave korisne.

Oni sa niskim samopoštovanjem su takođe tvrdili da im takve izjave ponekad pomažu, ali češće čine da se osećaju gore. Da bi otkrili zašto, istraživači su uradili dve naknadne studije.

Prvo su tražili od svojih subjekata da u četiri minuta napišu sve što osećaju ili pomisle. Svaka grupa subjekata je uključivala jednak broj učesnika sa visokim ili niskim samopoštovanjem i polovini svake grupe je rečeno da kažu sebi afirmaciju: "Ja sam draga osoba", na znak zvona na svakih 15 sekundi.

Nakon toga je trebalo da popune nekoliko upitnika. Dva od njih su napravljena za procenu njihovog raspoloženja, uključivala su pitanja poput "Kolika je verovatnoća da će 30-godišnjak ostvariti srećnu, ljubavnu romansu?" i "Da li biste voleli da idete na zabavu?" Još jedan set pitanja je ocenjivao njihovo trenutno samopoštovanje tražeći od njih da kažu koja od dva prideva najbliže opisuju kako se osećaju - na primer, dragoceno ili beskorisno, lepo ili grozno, dobro ili loše.

Kao što možete očekivati, studenti sa višim samopoštovanjem imali su više, „srećnije“ rezultate na svim upitnicima od onih sa niskim samopoštovanjem. Za one subjekte koji su već imali visoko samopoštovanje, nakon što su izgovorili afirmacije, nije bilo statistički značajnih promena u rezultatima.

Ali za one subjekte koji su već imali nisko samopoštovanje, efekat afirmacija je bio dramatičan i negativan. Osećali su se gore nakon izgovaranja afirmativnih rečenica, imali su više negativnih uverenja i niža očekivanja uspeha. Njihovo samopoštovanje se smanjilo za skoro 50% kao rezultat pokušaja upotrebe afirmacija.

Razlog za ovo je, kako istraživači objašnjavaju, to što svako od nas ima određeni opseg ideja koji je spreman da prihvati u određenom trenutku. Sve one tvrdnje koje se nalaze u našem polju verovanja naš racio odobrava i mogu da nam čak i poprave raspoloženje, dok one koje se nalaze van tog opsega, racio odbacuje i tera nas da se još čvršće držimo starih uverenja (ma koliko ona bila loša po nas).

Kada osoba sa niskim samopoštovanjem kaže nešto pozitivno o sebi u šta u stvari ne veruje, njena trenutna reakcija je da odbaci tu tvrdnju i oseća se gore. Sve tvrdnje koje se ne uklapaju u naš doživljaj sebe i sveta oko sebe, koliko god da imaju pozitivnu nameru, najčešće aktiviraju neusklađene misli.

Zaključak je da afirmacije funkcionišu isključivo kada se ne kose ni sa jednim našim uverenjem i vrednošću, ili kada je u pitanju činjenica oko koje ne postoji mogućnost rasprave.

Kako afirmacije da prorade?

1. Pretvori afirmaciju u proces

Robert Dilts i Judith DeLozier u svojoj knjizi NLP Enciklopedija predlažu da primeri afirmacija budu zasnovani na aktuelnoj irealnosti. Njihove afirmacije su orijentisane na proces, npr. „Moguće je da budem zdrav i dobro“, „Imam kapacitet da budem zdrav i dobro", a ne na rezultat "ja sam zdrav i dobro."

Gore navedena istraživanja sugerišu da kada izjava (afirmacija) ne ugrožava klijentovu "stvarnost", verovatnije je da će biti primljena pozitivno.

Još dobrih primera su:

Osećam se sve bolje i bolje; Zarađujem sve više i više; Postajem sve veštija kada je u pitanju učenje stranog jezika"

2. Pretvori afirmaciju u pitanje

Nedavna istraživanja nude nagoveštaje o tehnici koja rešava problem afirmacija. Na Univerzitetu u Ilinoisu (Senai, Albarracin i Noguchi, 2010, str. 499-504) ispitanicima su postavljani izazovni zadaci i trebalo je pre početka rešavanja da izgovore određene tvrdnje.

Jedna vrsta komentara bila je „Ja ću to učiniti“ (potvrda).

Druga je bila "Hoću li to učiniti?" (Pitanje).

Nekoliko različitih eksperimenata pokazalo je iste rezultate. Oni koji su sebi postavljali pitanje bili su motivisaniji, usredsređeniji i uspešniji. U jednoj studiji, na primer, ispitanici su imali cilj da redovno idu u teretanu. Oni upućeni da kažu „hoću“ izvestili su kasnije da su se osećali motivisano jer bi se osećali krivim ili bi se stideli sebe ako ne bi otišli u teretanu. Dok su oni upućeni da postave pitanje “hoću li?” izvestili da se osećaju motivisano zato što žele da preuzmu više odgovornosti za svoje zdravlje."

U ovom videu možete saznati kako da postavite pitanja na način da motivišete sebe na akciju:

Ni afirmacije ni pitanja ni najbolja tehnika vizualizacije ne može nas odvesti gde želimo ukoliko sami ne napravimo potrebne korake i kreiramo put.

Evo i jednog zadačića:

• zapišite šta verujete o sebi i svetu. Možete odgovoriti na pitanja poput - Ko sam ja?

Šta je za mene ljubav, porodica, prijateljstvo, novac, zdravlje...?

• zatim istražiti da li nas neko od tih uverenja sabotira?

• Kada otkrijemo šta nam nije korisno da mislimo, pretvorite ti u rečenicu (afirmaciju) koja bi bila idealna da je istinita.

• Nakon toga je pretvorite u pitanje.

Na primer:

Uverenje: verujem da ne zaslužujem unapređenje.

Klasična afirmacija bi bila: Radim posao koji volim.

Možemo je transformisati u: sve više volim posao koji radim (proces, nastajanja željenog stanja)

Ali ukoliko ni to ne vibrira sa nama, dajte šansu pitanjima: Kako da radim posao koji volim?

I dopustite sebi da istražite nove uvide i mogućnosti.

Ukoliko želite da dublje istražite svoja uverenja, otkrijete svoje snage, i kreirate magične afirmacije koje podržavaju vaš napredak, priključi se Klubu superheroina promene gde te čeka Koučing program "Moj život moja pravila"

Lep dan vam želim,

Anja

Korišćeni izvori:

NLP Acuity Volume 2, No 1,

Using your brain for change, Richard Bandler

Supreeme influence, Niurka