Moć osmeha je u našem mozgu
Updated: Nov 16, 2022
Koliko se često smejete?
Ako su oči ogledalo duše, onda je osmeh govor naše duše.
U situacijama koje su smešne, lepe i zabavne smeh nam dolazi prirodno, ali kada nam nije lako, kada smo pod stresom, u rokovima, svađi, kada smo usamljeni smejanje nam je poslednja rupa na svirali.
E baš tada je važno načiniti dodatni trud i nasmejati se. Zašto? Upravo zbog toga što smejanje isceljuje, poboljšava naše zdravlje, dovodi nas u stanje kreativnosti, koja je najbolji saveznik za rešavanje izazova i podiže komunikaciju na viši nivo, a time i naš uspeh.
Ogledalo u našem umu
Da li vam se nekada desilo da upoznate partnere koji su duže vremena zajedno i koji kao da liče jedno na drugo, koriste slične fraze, gestove, mimiku...
Da li ste znali da u našem mozgu imamo aparat koji nam omogućava da budemo ko god poželimo.
Nedavno sam pročitala da je Leonardo DiCaprio, pripremajući se za ulogu milionera Hovarda Hughesa koji pati od opsesivno-kompulsivnog poremećaja, u filmu "The Aviator", postao tako vešt u igranju nekoga sa OKP, jer je i sam razvio simptome. Nakon snimanja filma, bila su mu potrebna tri meseca terapije da se oporavi.
Glavni krivac za našu neverovatnu sposobnost prilagođavanja i učenja kroz nesvesno oponašanje drugih su Ogledalni neuroni. Ogledali neuroni su jedno od najvažnijih otkrića neuro nauke u poslednjoj deceniji. To su razni vizuospacijalni neuroni koji u osnovi ukazuju na ljudsku socijalnu interakciju. U suštini, ogledalni neuroni reaguju na akcije koje opažamo kod drugih. Zanimljivo je da se aktiviraju na isti način kada mi zapravo sami kreiramo tu akciju. Osim imitacije, oni su odgovorni za bezbroj drugih sofisticiranih ljudskih ponašanja i misaonih procesa. Defekti u ogledalnom neurvnom sistemu povezuju se sa poremećajima poput autizma.
Interesantno je da ako vidite da vam se neko smeška, ogledalni neuroni u vašem mozgu proizvode identičan eho (odjek) te akcije, drugim rečima počinju da stvaraju osmeh u vama, zajedno sa osećajem naklonosti ili sreće koje ide sa njim. Čak i ukoliko vam se najgori neprijatelj nasmeje, počećete kreirati unutrašnji osmeh potpuno nesvesno ali ćete ga verovatno zaustaviti pre nego se pojavi na vašem licu.
Sada znate zašto je smejanje tako zarazno!
Postoje istraživanja koja su pokazala da ljudi sa veoma aktivnim ogledalnim sistemom mogu da budu preempatični, do te mere da im to ugrožava dobro stanje. Takođe, neempatično ponašanje se povezuje sa smanjenom aktivnošću oglednog nervnog sistema.
Ogledalni neuroni nam omogućavaju da učimo tako što posmatramo potpuno nesvesno ponašanje druge osobe, prihvatamo ga i počinjemo da ga primenjujemo. To je primarni način na koji deca uče, od prve reči, koraka, rečenica, igranja…
Ljudi nesvesno oponašaju osobu sa kojom komuniciraju kako bi zaličili na nju. Pokazalo se da nam se prirodno dopada ono što je slično nama. Upravo zato ljudi koji imaju aktivniji sistem ogledalnih neurona, imaju i veću sposobnost fleksibilnog prilagođavanja svojim sagovornicima i time bivaju vešti u komunikaciji, kao da na nesvesnom nivou znaju da treba da se zaličimo na sagovornika da bismo mu se svideli.
Ako želimo da nas drugi ljudi doživljavaju kao prijatnu, otvorenu, zabavnu, dragu osobu, i ukoliko želimo da kod osobe probudimo lepe emocije, zadovoljstvo, sreću kao i dobru osnovu za komunikaciju važno je da se nasmejemo, i da taj osmeh bude prirodan i iskren. Jer naši ogledalni neuroni jednostavno znaju kada nije.
Najbolje možete videti primenu svega ovoga o čemu sam vam pisala u fenomenalnom eksperimentu koji su prikazali jednoj od mojih omiljenih emisija "Brain Games" :
Zašto je još važno da se smejemo?
Nauka je pokazala da smeh unapređuje naše zdravlje, mentalno i emotivno stanje, fizički izgled i utisak koji ostavljamo kod drugih.
Evo malo medicine:
Smeh usporava srčane otkucaje i smanjuje nivo stresa. Na univerzitetu u Kanzasu je rađeno istraživanje koje je pokazalo da smejanje, dok se radi stresan posao, pa bilo ono i veštački izazvano, usporava otkucaje srca tokom oporavka tela od stresa izazvanog fizičkom aktivnošću.
Da li ste znali da se bebe smeju još u materici, naučnici smatraju da je moguće da je to refleks za pripremu za život nakon rođenja.
Smejanje unapređuje naše celokupno zdravlje, i utiče da starimo lepše.
Evo malo psihologije:
Bolje smo raspoloženi jer naše telo tokom smejanja proizvodi endorfin hormon zbog koga se osećamo dobro.
Evo malo kozmetike:
Smeh je zamena za hijaluron.
Kada se smejemo lepši smo i privlačniji drugima.
Evo malo fitnesa:
Smejanjem gubimo kilograme i zatežemo stomak.
Evo malo sociologije:
Osim što smejanje pomaže da se mi osećamo bolje, takođe utiče da se i ljudi oko nas osećaju bolje, jer kada se nasmejemo ljudi imaju prirodnu potrebu da uzvrate osmehom. Takođe nas smatraju privlačnijim i pristupačnijim
Kako da unapredite svoj osmeh?
Smejte se koliko god možete preko dana. Ako niste od onih što vole da se smeju, nabacite lažni osmeh i vežbajte ga sve dok se spontano ne pretvotri u iskreni , prirodni.
Deca se smeju u proseku 1000 puta dnevno, dok se samo jedna trećina odraslih smeje više od 20 puta tokom dana. I deca i životinje umeju da izmame naš osmeh, pa je uvek dobro rešenje družiti se sa njima
Koristite mala sidra – postavite fotografije dece ili ljubimaca na više mesta (frižider, kancelarijski sto, spavaća soba, novčanik…) kako bi postala sidra koja su usidrila puno osmeha u vašu luku zadovoljstva.
Pisaću vam u nekom od narednih tekstova, kako možete primeniti znanje o ogledalnim neuronima za unapređenje komunikacije, kreiranje boljih odnosa čak i sa onim ljudima sa kojima nikako ne možete da uspostavite da komunikacija teče prirodno.
Ukoliko vam je tekst bio koristan, podelite ga sa nekim kome mislite da bi takođe bio zanimljiv.
I ukoliko želite fenomenalnu ekipu za smeh, podršku i učenje priključite se Klubu superheroina promene, i pokrenite promenu i transformaciju već danas.
Do narednog druženja, dan pu osmeha vam želim,
Anja
Izvor:
Mirror neurons and UNCONSCIOUS MODELLING, By Eve Menezes Cunningham (Rapport Issue 47)