Ko je ukrao plavu boju?

Updated: May 5

"Najveću laž koju možemo da podelimo sa sobom i drugima je da smo u pravu."

Koliko puta ste pokušavali da uverite nekoga da su vaši stavovi oni "pravi". Verujete li da sve ono u šta verujete je ono što jeste? Evo na primer, ukoliko bih vas pitala koje je boje nebo, kada je vedar dan? Verujem da biste većinom izgovorili "plavo" a da li je zaista tako?


Da li znate da plava boja do skoro nije ni postojala? I da nisu svi nebo videli kao plavo?


Nekada davno ljudi su živeli u plemenima. Istraživali su prirodu i njene pojave, postajali svesniji svega oko i unutar sebe. Osmišljavali su strategije kako se zaštiti od opasnosti koje su tada vladale, i kako prevazići određene prepreke. Delili su te strategije jedni sa drugima koristeći jezik kojim su govorili. Jezik je postao alat za formiranje uputstava za život.


Postoje neka univerzalna uputstva i ona više lokalna, karakteristična za određeni mentalitet i podneblje. Vremenom ta uputstva su postala naša kultura koja nas definiše. Danas mnoga od tih pravila su zakoni po kojima živimo i čiju ispravnost više i ne dovodimo u pitanje. "Ovo se valja, ono se ne valja"; "Smej se plakaćeš"; "Novac je prljav"; "Moja religija je jedina ispravna religija"...

Mi kreiramo svoj svet, mi odlučujemo po kojim pravilima ćemo živeti, mi branimo ta pravila svojim životom, često i ne svesni za šta bismo život dali.

Da li je nebo plave boje?


Podeliću sa vama meni veoma zanimljivu priču o tome kako ne vide svi svet na isti način.

Da li znate da ukoliko nemamo reč da opišemo neki pojam verovatno nećemo biti u stanju ni da ga vidimo. Ovo je priča o tome kako do skoro u ljudskoj istoriji plava boja nije postojala.


U emisiji Radiolab podcast, autor sa svojim gostom razgovara o istraživanjima fenomena plave boje.

Prvi tragač za plavom bojom bio je naučnik po imenu William Gladstone. On je primetio da u Antičko doba ni u jednoj kulturi nije postojala reč koja opisuje plavu boju. Homer u Odiseji opisuje nebo boje Egejskog mora koju je nazvao bojom "tamnog vina". Gladstone je primetio da nedostatak plave boje u Odiseji nije jedina čudna stvar. Nedostajale su mnoge boje, uglavnom su crna i bela bile najviše zastupljene, tu i tamo crvena i žuta. Interesantno je da je med opisivan zelenom, a gvožđe i ovce ljubičastom bojom. Plave boje nije bilo.


Gladstone je mislio da je to karakteristika Grčke književnosti, dok filolog Lazarus Geiger nije nastavio njegov rad i otkrio da postoji obrazac pojavljivanja boja kroz istoriju kod svih kultura. Prvo su se stvari i pojave opisivale kao svetle i tamne, zatim crne i bele, naknadno se pojavila crvena kao boja krvi i vina. Nakon nje žuta, pa zelena. Jedina drevna kultura koja je opisivala plavu boju bili su Egipćani, koji su jedini poznavali način da je proizvedu. Ako malo bolje razmislimo, plava boja se ne pojavljuje toliko često u prirodi, možemo reći da je nebo plavo, ali da li je zaista?



Hram Egipatske kraljice Hatšepsut


Istraživač, gost Radiolab emisije, je sproveo mali eksperiment. Pitao je svoju ćerku kojoj do tada nije opisivao koje je boje nebo da kaže šta misli. Ona je prvo dugo razmišljala, zatim upitno rekla da misli da je providno, kasnije se odlučila za belu i tek naknadno nesigurno za plavu.

Interesantno, zar ne?


Najinteresantnije tek sledi...


Nastavak istraživanja "potrage za plavom bojom".


Istraživač Jules Davidoff, proučavao je pleme Himbanu Namibiji, u čijem jeziku ne postoji reč za plavu boju niti je oni razlikuju od zelene boje. Sproveo je sledeći eksperiment.


Jules i njegov tim pokazali su svakom članu plemena krug sa 11 zelenih kvadrata i jednim plavim. Zadatak im je bio da pronađu i pokažu plavi kvadrat. Većina nije mogla da ga razlikuje od zelenih, tek poneki član plemena je posle dužeg vreme, uspeo da pokaže različit kvadrat.



Član Himba plemena tokom eksperimenta


Sledeći nivo eksperimenta bio je da se svakome pokaže sličan krug, ali ovoga puta sa 11 zelenih kvadrata i jednim za samo jednu nijansu različitim. Ovoga puta su svi veoma lako i brzo umeli da prepoznaju različiti kvadrat. Da li vi uspevate da ga pronađete?





Evo i male pomoći...



Zanimljiva je činjenica da u jeziku Himba plemena, postoji mnogo više reči koje opisuju različite zelene boje nego što ih ima na primer u engleskom jeziku.


Koje je boje sneg?


Antropolog Franz Boas, u svojoj knjizi "Handbook of American Indian Languages", opisuje da Eskimi imaju desetine, pa možda i stotine reči kojima opisuju različite vrste snega. Poput, "Ipiegnartoq - sneg dobar za sanke" ili "aqilokoq - sneg koji sporo pada"


Narod Sami, koji živi na severu Skandinavije i dela Rusije u svom rečniku ima čak 180 reči koje označavaju sneg ili led. Ja znam da je za pravljenje sneška uvek bolji onaj "mokriji sneg", ali ako pitate eskima, verovatno će moći da vam detaljnije objasni za šta koji sneg služi.




Eksperti objašnjavaju ovu pojavu tako što zaključuju da se jezik razvija u skladu sa potrebama ljudi u delovima sveta i uslovima u kojima žive. Sneg je Eskimima sigurno životno mnogo važniji nego Egipćanima koji dok posmatraju pustinju mogu da vide razne vrste peska i dina, dok je nama najčešće pesak pesak a dina dina.


Neko svet posmatra i vidi stotinu nijansi bele, dok drugi vidi samo jednu nijansu crne.

Radoznalost je možda ubila nečiju mačku ali je takođe dovela do kreiranja najfascinantnijih izuma, lekova, knjiga, kompozicija, građevina, raketa, satelita....

Verujem da je važno boriti se u životu tamo gde na žalost danas vlada rat, i isto tako verujem da ovde gde je mir, život se mnogo lepše živi plešući dok ga izučavamo.


Ne vidimo svi isto, ne živimo svi po istim pravilima jer ne poznajemo iste stvari. Umesto da se uveravamo čiji je sneg belji ili osuđujemo razmišljanje drugačije od našeg, možda je korisnije preispitati svoja uverenja. Iznenadićete se koliko je onih sa isteklim rokom trajanja, onih kojima je potrebno ažuriranje, onih koji su imali smisla u srednjoj školi ali više ne važe, onih koja i nisu naša ili onih nastalih iz straha.





Moj svet je realan meni koliko i vama vaš, istinit koliko i vama vaš, što ne znači da je bolji a ni lošiji, već samo takav kakav je sa svim svojim bogatstvima, izazovima i učenjima. Pitam se kako bi bilo kada bismo svi umeli bez osude da razmenimo međusobno svetove, pitam se koliko bi tada ovaj jedan veliki univerzalni svet bio srećnije i još lepše mesto za život.


Foto izvor: https://languagelog.ldc.upenn.edu/nll/?p=17970


85 views

Anja tomic

kontakt

Osvežite svoju rutinu uz moje nedeljne objave

POLITIKA PRIVATNOSTI 
 

  • Black Instagram Icon
  • Black Facebook Icon
  • Black LinkedIn Icon
  • Black YouTube Icon
  • Black Instagram Icon
  • Black Facebook Icon
  • Black YouTube Icon
  • Black LinkedIn Icon