Kako prevazići anksioznost i strah?

Updated: Apr 22


Ništa ne stoji između čoveka i njegovih najuzvišenijih ideala i svake želje njegovog srca, osim sumnje i straha. Kada čovek može da poželi a da ne brine, svaka želja će mu se ispuniti.

Igra života i kako je igrati - Florens Skoven Šin

Koliko često osećate da ste nemoćni da upravljate onim što vam se dešava? Koliko često brinete?

Samo jedna misao je dovoljna i srce počinje ubrzano da kuca, dah postaje plići, grlo se steže, stomak počinje da ključa, racio se gasi i uključuje se sistem za preživljavanje. On nas zamrzava, ili dovodi u stanje napada ili bega. Priroda je napravila fantastičan mehanizam koji nam omogućava da se zaštitimo od svega onoga što nam je nepoznato i što bi moglo biti potencijalna pretnja. Problem nastaje kada se strah sa svim svojim mehanizmima uključuje onda kada ne postoji stvarna pretnja po naš život, i kada počnemo da osmišljavamo najstrašnije ishode situacije koju možda i ne možemo u potpunosti da kontrolišemo.

Aleksandrov slučaj


Moj klijent, nazovimo ga Aleksandar, ostao je bez posla u 42. godini. To je bio posao koji nije voleo i godinama unazad je razmišljao o promeni. Nije uspevao da se ohrabri dovoljno da da otkaz. Univerzum je povukao par struna i Aleksandar dobija otkaz. Ubrzo nakon toga, jedne sasvim obične večeri, počinje da mu biva loše, da mu se vrti u glavi, da povraća. Toliko mu je bilo loše da je bio prinuđen da pozove hitnu pomoć. Nakon nekoliko meseci lekari su ustanovili da je virus napao centar za ravnotežu, što je dovelo do još nekih posledica, kao što su smanjen sluh na jednom uhu, česta zujanja i vrtgolavice. Kada smo počeli da radimo, kroz istraživanje istorije simptoma, zaključili smo da je nekoliko meseci pre otkaza imao napad panike, ubrzano lupanje srca, plitak dah. Interesantno je da je u tom periodu bio premešten na drugu poziciju koja je dovela do ozbiljnog smanjenja plate. U isto vreme sa svojom trudnom verenicom planirao je kupovinu stana na kredit i venčanje.


Nakon što je dobio otkaz, neuspeh da pronađe adekvatan posao je doveo do čestih napada anksioznosti. Kada smo došli do momenta da mi kaže gde i kako vidi sebe za 10 godina, nije mogao jasno da zamisli. Nije mogao da kreira ni jedan cilj po pitanju karijere. Bio je potpuno paralisan trenutnim stanjem nad kojim se činilo da nema kontrolu. Uverenja da je previše star da bi ga lako zaposlili i da u tim godinama nije jednostavno početi posao od nule, nisu mu puno pomagala. Nije mogao da definiše svoju svrhu ni smisao postojanja.


Osećao je kao da je uradio sve što je do njega dok je stvarna promena situacije u kontroli sudbine, života ili u najmanju ruku tamo nekih HR menadžera.

Aleksandrova tema je vrlo česta. Sadržaj može varirati ali je suština najčešće ista. Nemoć da utičemo na situaciju koja nije željena, lako nas može paralisati da učinimo bilo šta. Volan držimo ili mi ili strah. Ako ne preuzmemo kontrolu, strah to uradi za nas, i za tili čas nas postavi u zadnji vagon voza koji zovemo život.

Šta je anksioznost?


Iako je i anksioznost strah, razlikuje se od klasičnog straha (kada je predmet naše uplašenosti konkretan spoljašnji događaj ili situacija – da nećete završiti projekat na vreme, ostvariti zadati cilj, položiti ispit…) po tome što kada ste anksiozni, često ne možete jasno da odredite šta vas to plaši. Postoji osećaj da je u pitanju neka neodređena ili nepoznata opasnost koju prepoznajemo na nivou osećanja. Manifestuje se i na psihičkom ali i na fizičkom nivou kao osećaj nedostatka vazduha, drhtavica, tahikardija, osećaj gušenja

Godinama unazad naučnici primećuju tendenciju porasta učestalosti napada anksioznosti, fobija i panike. Postavlja se pitanje zašto baš sada. Dr Edmund Born, specijalista za tretmane anksioznosti, fobija i paničnih napada izazvanih stresom, smatra da su anksiozni poremećaji posledica stresa koji se nagomilavao duže vremena. Iako su istorijski gledano ljudi i ranije bili izloženi stresnim uslovima kao što su: ratovi, glad, epidemije…, naučnici tvrde da je danas nivo stresa viši nego ranije. Kao razlog za to navode da su se u poslednjih 30 godina, sredina i socijalni poredak promenili više nego u poslednjih 300 godina. Ubrzan tempo života, tehnološki razvoj, veća očekivanja doveli su do toga da čovek nije imao dovoljno vremena da se u potpunosti adaptira promenama u okruženju.

Takođe, smatraju da je nestanak čvrstih društvenih pravila i normi doveo do toga da su ljudi prepušteni tome da sami formiraju sopstveni sistem vrednosti i moralnih normi. Što nije ni malo lako, ako se uzme u obzir da smo svakodnevno suočeni sa bujicom suprotstavljenih stavova i pogleda na svet prezentovanih u medijima.


Može se zaključiti da su anksiozni poremećaji posledica smanjene sposobnosti suočavanja sa stresom, što ujedno dovodi i do drugih poremećaja kao što su zavisnost, depresija i rastuća učestalost degenerativnih oboljenja.



Jesi li mašinovođa ili slepi putnik?

Ništa se ne pomiče dok strah ne odmakne.

Strah je emocija kao i svaka druga, samo smo mu dali više moći. Dali smo mu značenje. To je priča koju pričamo sebi o nečemo što će se možda desiti u budučnosti a za šta nemamo uopšte dokaza.

Ja sam često u životu brinula, i to najčešće za druge. Umela sam da osmislim najstrašnije scenarije koji bi mogli da zadese druge u raznim situacijama. Vremenom sam osvestila da najčešće brinem za ljude i njihove situacije dok oni najčešće ni ne razmišljaju o toj temi.

Pošto sam uvidela da moja briga nikome ne doprinosi a meni veoma šteti, rešila sam da redefinišem strah, da zauzmem lokomotivu i preuzmem komande.

Prvo sam ga preimenovala, dala mu novi čin i novi status. Pretvorila sam ga u saradnika. Napravila sam listu onoga što me plaši i osvestila da najčešće imam strah kada nemam dovoljno informacija o nečemu. To ostavlja prostora mom umu da kreira svoje horor priče. Umesto toga strah je postao moj podsetnik da mi je potrebno više informacija.

Istraživala sam i shvatila da najbolji, najuspešniji ljudi stvaraju fantastične stvari onda kada se najviše plaše.

Strah im je gorivo a ne kočnica.

Hrabrost nije odsustvo straha već sposobnost da koračamo noseći strah na ramenu ali i strast u srcu.

Jer formula je jednostavna, ako imamo dovoljno veliku strast prema nečemu, imaćemo i motivaciju da se suočimo sa svojim strahom. Najiskrenije, i od neuspeha i od uspeha više me plaši da za 10 godina budem na istom mestu gde sam danas služeći kao primer neostvarenog potencijala utopljenog u sopstvenom strahu.

Statistika je pokazala da se većina onoga zbog čega brinemo nikad ne ostvari.


Rešenje deluje lako! Umesto katastrofalnih scenarija bilo bi korisnije da zamišljamo povoljnije ishode. Da bismo to mogli, potrebno je vežbati novi način razmišljanja. Briga je veština koju smo jako dobro usavršili. Kreiranje pozitivnih ishoda je takođe veština za koju je potrebno vreme i vežba. Koristite svoju maštu i posadite seme pozitivnih ishoda, vremenom će se neko primiti i ukoliko ga budemo redovno zalivali i negovali, izrašće u prelepo snažno drvo koje će nam podariti puno sočnih plodova novih rešenja i mogućnosti.

Osobe koje se susreću sa anksioznošću znaju da ih ona uglavnom parališe i da nije jednostavno tek tako fokusirati se na pozitivnije ishode.

Ideje u nastavku mogu pomoći da uvežbate vaš um da kada oseti strah ili brigu, dopusti da ga preispita i pređe u pozitivno, kreativnije stanje.

1. Dišite – ostanite prisutni.


Disanje je prva restart faza. Dubok udah na nos, duplo duži izdah na usta. To možete ponavljati 5 minuta ili koliko vam prija. Benefiti su višestruki, disanje normalizuje rad srca, otpušta tenziju i prekida stanje paralisanosti. Dišite na ovaj način kada god osetite strah, ali i kada ste u redu, kako biste vežbali svoje telo i um da budu u stanju opuštenosti i kako biste tom vežbom mogli sve brže i lakše da postignete to stanje onda kada vam je potrebno.


2. Osvetlite strah reflektorom

Kada strašnim stvarima damo ime i suočimo se sa njima, oduzimamo im moć.

Uzmite parče papira i nabrojte sve ono što vas trenutno brine, plaši ili uznemirava. Naše misli često mogu da se zaglave u petlji ponavljanja tokom dana. Mnoge od tih misli se provuku ispod radara svesnog. Kada otkrijemo šta je to što nas zabrinjava možemo da ocenimo te misli. Da li su realne i da li zavise od nas?


Možete ih i zapisati u formi šta je to što ne želite u svom životu. Nakon toga svaku tu tvrdnju pretvoriti u ono što želite.

Veoma je teško prevazići problem ukoliko nemamo jasnu sliku šta želimo da postignemo.


Možete razmisliti i o pitanjima:

  • Koje su najvažnije pozitivne promene koje želi da postignem u životu?

  • Kako izgledam kada sam u svom najboljem željenom stanju?

  • Kako mislim, osećam i ponašam se na poslu i privatno u odnosima sa drugim ljudima i sa samim sobom kada sam u redu?

  • Koje mi nove mogućnosti donosi promena koju želim da postignem?

3. Vizualizacija budućnosti

Opustite se i vizualizujte sve ono što ste napisali da želite za sebe. Sagledajte situaciju iz nove perspektive. Koristite svoju maštu. Zamislite svoju budućnost kao da se sada odigrava pred vašim očima.


4. Sistemska promena

Dopustite svom umu da osmisli strategije i načine da ostvarite ono što želite. Vaš um je neiscrpan izvor kreativnosti kada se oslobodimo blokada. Blokade najčešće nastaju kada se konstantno vrtimo u petlji zabrinutosti i analize koja nas može jako dugo držati u stanju paralisanosti.

Razmislite kako možete rešiti ono što vas zabrinjava ili kako možete drugačije razmišljati ukoliko ono što vam se dešava nije pod vašom kontrolom. U mašti ne može ništa krenuti po zlu, tako da budite slobodni da isprobavate različite misli dok ne nađete one koje vam najviše odgovaraju.

To ne znači da treba da ubijete sve demone koji vas muče, već da se suočite, pomirite sa njima i pronađete iskren način da živite sa njima.


Potrebno je da budemo iskreni prema sebi, da se ogolimo u potpunosti, pokažemo svoje slabosti i strahove sa svesnošću i prihvatanjem, tada se čak i najgori demoni povuku. Zadovoljstvo životom u odnosu na brige i žaljenja i tužna iskustva na zavisi od toga koliko smo ovakvih iskustava imali, niti koliko su bila intenzivna već isključivo od načina na koji se nosimo sa njima. Pitanje je da li ih potiskujemo ili smo preizražajni kada su naše emocije u pitanju, da li dozvoljavamo da oni upravljaju našim životima ili smo spremni da kormilo preuzmemo.


5. Odvojite 15 minuta vremena dnevno za meditaciju.

Meditacija pomaže da se oslobodimo nakupljenog stresa usled anksioznosti. Tek kada je stres otpušten, otvara se prostor za nove ideje rešavanja problema.

Možda ste od onih koji smatraju da je meditacija gubljenje vremena, u suštini sedim i ne radim ništa…ali istina je da je meditacija najbolje investirano vreme koje možete da priuštite sebi. U suštini investirate u sebe. Za početak dovoljno je 15 minuta dnevno da sebi priuštite prostor za opuštanje.


Ukoliko smatrate da je 15 minuta malo, pogotovu kada ste uznemireni, uplašeni ili anksiozni, kada vam je teško ili skoro nemoguće da umirite svoj um, u nastavku delim sa vama ono što meni pomaže da se fokusiram i opustim:



  • Moje meditativno sidro

Opuštam se onda kada se osećam opušteno, uvek uz istu opuštajuću muziku koja mi se dopada. Tako učim svoj um da poveže stanje opuštenosti sa muzikom koju slušam, kako bi mi ta muzika kasnije bila okidač za stanje opuštenosti. Ovo nije nikakav nov koncept, naš um prirodno povezuje mirise, ukuse, slike i zvukove sa određenim situacijama, osećanjima i stanjima. U NLP-u taj proces nazivamo „sidrenje“. Verujem da ste svi imali makar jednu situaciju da vas neki miris ili neka pesma vrate u prošlo vreme i posebno stanje.

Kada naš mozak dobro uvežba sidro, i poveže u našem slučaju opuštajuću muziku sa stanjem mira i opuštenosti, onda će mu biti lakše da i kada smo u stresu učini isto. Ukoliko sidro nije dovoljno dobro postavljeno ili uvežbano, neće moći raditi kada nam je najpotrebnije.


  • Omharmonic audio meditacije

su zasnovane na pretpostavci da naš mozak ima sposobnost da uskladi frekvencije svojih moždanih talasa sa ritmom periodičnih spoljnih podražaja, auditivnih, vizuelnih ili taktilnih. Omharmonic audio muzika je napravljena tako da stimuliše mozak da se uskladi na frekvencije koje su karakteristične za različita stanja poput učenja, vežbanja, meditacije, opuštanja, kreativnog rada i sl.


6. Informišite se

iz stručnih izvora u vezi sa temom koja vas zabrinjava, ali sa merom.


7. Razgovarajte

Kada razgovaramo o onome što nas muči, na neki način delimo teret nošenja. Podelite šta vas muči sa nekim u koga imate poverenja, ili sa profesionalnim koučom ili terapeutom. Svi se plaše nečega, svako ima nešto što ga brine, razgovor je dvosmerna ulica gde svi uključeni mogu imati velike benefite.


Kada razgovaramo o strahu, možemo ga minimalizivati maksimalno.


8. Suočite se sa strahom

Postoji veliki broj koučing tehnika koje nam mogu pomoći da se suočimo sa svojim strahom, da ga bolje upoznamo, razumemo i prihvatimo. Svaki strah je tu zbog nas, uglavnom nas štiti od onoga što naš mozak percipira kao štetno po nas. Veći broj naših strahova su iracionalni, i verovatno se nikada neće ostvariti, ali naš mozak ponekad nije u stanju da napravi razliku i da racionalno sagleda strah, jer da je tako strah ne bi ni postojao.

Izaberite kouča od poverenja, i dopustite da vam pomogne da se u bezbednom okruženju odvažite i preuzmete kontrolu nad svojim životom, dosta je bilo da njime upravljaju strahovi!


Izvor:

The Anxiety & Phobia Workbook, Edmund J. Bourne, Ph.D.



0 views

Anja tomic

Pomoc

POLITIKA PRIVATNOSTI 
 

kontakt

Osvežite svoju rutinu uz moje nedeljne objave

  • Black Instagram Icon
  • Black Facebook Icon
  • Black LinkedIn Icon
  • Black YouTube Icon
  • Black Instagram Icon
  • Black Facebook Icon
  • Black YouTube Icon
  • Black LinkedIn Icon