Gde se krije sreća?

"Ako si i dalje u potrazi za srećom, ne gledaš dovoljno duboko."

Pre 15 godina imala sam priliku da upoznam jednog šamana. Dok sam koračala do kuće u kojoj je trebalo da se održi njegovo predavanje, zamišljala sam ga sa perjem na glavi i ogrlicom od vučijih zuba, umesto bisera. Bilo je i lišća na toj slici i čini mi se jedan veliki zakrivljeni štap. Smišljala sam najneobičnija pitanja koja bih mogla da mu postavim, ipak ne upoznaje se šaman svaki dan.

Uzbuđenje je raslo, dok sam ga pogledom tražila u prostoriji punoj ljudi, koja je mirisala na kedrovinu. Sedeo je okružen ozarenim licima koja su upijala svaku njegovu reč.

Na prvi pogled delovao je sasvim obično. Nigde nije bilo perja, lišća a ni štapa. Pamučnu belu bluzu krasila je ogrlica od šarenih perlica nanizanih poput brojanice. Prišla sam mu i videla da u njemu ipak nema ničeg običnog. Oči i osmeh su isijavali ljubav, a energija, ljudi moji, toliko snažna da je delovala gusto.

Predstavila sam se i posle nekoliko rečenica, shvatila da razgovaram sa hodajućom mudrošću. U jednom momentu, dok je pričao o svojim iskustvima o životu u jednom plemenu koje naseljava Sibirske tundre, zastao je i pitao me: "Anja, jesi li ti srećna kada se toliko smeješ?" Razvukla sam osmeh od uha do uha, i rekla: "Da, jesam, zašto pitate?". - "Onako, neobavezno, učinilo mi se nešto....reći ću ti samo da me je život naučio da se najtužniji ljudi najlepše smeju."

Nisam znala šta bih mu rekla. Sve što mi je padalo na pamet zvučalo je kao izgovor. Sva sreća da je on bio dovoljno mudar da prepozna proces koji je pokrenuo u meni. Pogledao me je nežno i rekao: "Važno je da znamo šta za nas znači biti srećan, kako bismo znali da li smo srećni, jer sreća znači biti zadovoljan sobom i kada smo tužni."

Tu se ne završava moja priča sa šamanom, ona u stvari predstavlja početak mog puta u unutrašnjost sebe. To je put samootkrivanja i buđenja iz sna koji sam predugo nazivala životom. Promena je mogla da otpočne tek onda kada sam u potpunosti bila iskrena prema sebi. Neću vas lagati, moja prva reakcija nakon susreta sa njim bio je bes: "Ko je on da određuje da li sam tužna ili srećna?! Odakle mu pravo?! Valjda to ja najbolje znam?!" Svako moje pitanje zadiralo je sve dublje u moju "sreću" i otkrivalo mi sve više tuge. Ta tuga je želela da izađe iz senke, da bude viđena, da bude saslušana, jer je imala toliko toga da kaže, jer je imala toliko toga da me nauči...

Koliko puta ste do sada pomislili, da "nemate sreće" ili da "niste vi te sreće"? Možda se ne osećate kao najsrećnija osoba trenutno? Zar ne bi bilo lepo da ste se i vi rodili "pod srećnom zvezdom"?

Desanka Maksimović je o sreći pisala da:"... sreća je lepa samo dok se čeka, dok od sebe samo nagoveštaj da..."

Kada klijenti dođu na koučing, najčešća tema im je nešto što žele da razreše, dostignu, promene... načine neku akciju kako bi bili srećniji. Kada ih pitam - kako ćete znati kada ste dostigli tu sreću? - najčešće nemaju baš jasan i precizan odgovor. Moja sledeća pitanja se tada sama nameću - Šta je tačno za vas sreća? Kako izgledate kada ste srećni? Šta tada radite? Koje još emocije osećate? Prisetite se situacije kada ste bili veoma srećni? Dok se prisećate tog događaja, sada, osećate li sreću?...

Na ovo poslednje najčešći odgovor je da. Gotovo uvek se našalim posle tog "da"sledećom rečenicom: "znači to je to, srećni ste! Onda, možete ići kući i poneti ovu sreću sa sobom" ....

Istina je sledeća, sreća se ne dostiže, ona se neguje.

Sreća je stanje uma, koje nam omogućava da se osećamo dobro u svojoj koži, ili ukoliko nas koža steže da smo u redu sa tim da je zamenimo za veći broj.

Jedini način da postanemo srećni je da živimo ono što jesmo, a ne ono što se od nas očekuje.

Jer, ukoliko mislimo da ćemo biti srećni kada... se nešto promeni u našem životu, oko nas, u zemlji u kojoj živimo, u ponašanju partnera, šefa, dece...možda kada završimo ovaj projekat, pa sledeći, pa sledeći... možda vremenom i odustanemo od nje.

Sreća nastaje onda kada prestanemo da je čekamo, i preuzmemo odgovornost za sebe i svoj život. Tada možemo početi da menjamo pogled na svet i sebe same. U protivnom može nam se desiti ono što se desi mnogima, da propustimo život, čekajući da prođe i nadajući se da će nam se isti desiti.

Izvinite gospođo Desanka, ali nikako ne mogu da se složim sa vašom definicijom sreće, neću da čekam, ni da uživam u nagoveštajima!

Sreća je uvek u nama, ali mi često nismo.

Kada poravnamo naše misli sa emocijama i akcijama, postajemo usklađeni sa sobom. Jednom rečju zadovoljni.

Da bi se to postiglo, potrebno je imati pozitivno stanje uma. Verujem da svi poznajete barem jednu osobu koja "razmišlja pozitivno", koja ume "lakše" da se nosi sa izazovnim situacijama, za koju često važi "ma, lako je njoj...!"

Ne bih sada ulazila u to, zašto je vama teže, i zašto vi niste te sreće, i zašto je baš vas ili mene ovo snašlo....jer bih otvorila Pandorinu kutiju u kojoj se kriju svi mogući izgovori žrtve. Ipak, priču o ulogama koje volimo da igramo, ostaviću za neki drugi put. (na linku pogledajte podcast na temu "Uloga")

Pozitivno stanje uma je ključno da bismo umeli da budemo srećni.

Odmah da naglasim, biti pozitivan ne znači "sve ono loše što mi se dešava stavljam pod tepih i pravim se da ne postoji, glumim sreću maksimalno forsirajući lažni osmeh od uha do uha". Naprotiv, to upravo znači podizati taj tepih što je češće moguće kako bismo otkrivali sve ono što se tamo krije a što sabotira našu sreću. Tamo možemo upoznati sve svoje strahove, pogledati izazovima i problemima u oči i obećati im razrešenje.

To može biti veoma teško, jer zahteva od nas da :

• prestanemo da budemo žrtva i preuzmemo odgovornost.

• prestanemo da budemo deo problema već neko ko radi na tome da pronađe rešenje.

• svoje cinične i kritične stavove prema svetu i sebi, zamenimo podržavajućim mislima punim ljubavi.

i možda najvažnije, da:

prihvatimo ono što nam se dešava, i dopustimo sebi da naučimo nešto iz toga, postanemo bolji, jači, snažniji i spremniji za nove izazove.

Verujem da je život ples sa univerzumom, jedan poseban odnos situacija koje nam šalje i naših reakcija na iste. Složićete se da danas ne biste vi bili vi da vas nisu oblikovali i oni lepi i manje lepi događaji koje ste proživeli.

Svaki problem se ogleda u svom rešenju, ali ponekad je ogledalo zamagljeno.

Da bi naš um mogao da osmisli opcije za rešenje, potrebno je izbistriti mu pogled. Ponekad može biti korisno odmaći se korak unazad ili promeniti poziciju i pogledati situaciju iz drugog ugla.

Potrebno je da treniramo svoj um, za nov pozitivniji način razmišljanja. Nije jednostavno. Ovaj um koji danas imamo vežbali smo ceo život. Nije ga se lako odreći, osećaj je često kao da se odričemo sebe. Ali verujte mi, da bismo se vratili sebi, ponekad je potrebno zalutati. To je često bolno i ne izgleda kao da vodi ka sreći, i zato je lakše kada imate podršku. Podrška može da bude dobar prijatelj, kouč sa posebnim programom za vas

ali i vi sami sebi,

Upravo je to razlog zbog kojeg želim da sa vama podelim 5 načina koji meni pomažu da održavam pozitivno stanje uma i vratim se sebi kada se izgubim. Uče me kako da zadovoljna i srećna koračam na putu do raznih ciljeva, ideja i projekata. A kada mi nije lako i kada bih volela da je drugačije, podsete me da upravo učim i da je sve baš kako treba da bude. Jer svanuće, uvek svane,

5 načina za buđenje sreće (sebe):

1. Zahvalite se - na svemu što imate, što ste prošli, što ste naučili do sada. Razmislite šta to podrazumevate a važno vam je. Volim da ritual zahvalnosti radim dok se energizujem Reiki metodom. Reiki me uvek ispuni energijom, pomogne da se iscelim na svim nivoima i da dođem do željenih pitanja i odgovora.

2. Meditirajte - jer um je kao voda, tek kada je mirna prikazuje vam sva bogatstva koja krije. Fenomenalna aplikacija koju koristim za meditaciju je Gaia.

3. Osvrnite se - postavite sebi pitanje (idealno pred spavanje) - šta mi se danas lepo dogodilo? Time trenirate mozak da opaža lepe stvari. Da se primarno fokusira na pozitivno. Iznenadićete se koliko toga lepog ima u vašem danu. Možda vam je neko poslao lepu poruku, nasmejao vam se, iznenadio vas. Možda ste saznali neku lepu vest, ili videli lep cvet, zaljubljeni par golubova na putu od posla do kuće...? Možda ćete od sada sve više to viđati?

Ovo je fenomenalna vežba koju možete raditi sa decom pred spavanje, kako bi od malih nogu negovali pozitivno stanje uma.

4. Doprinesite - učinite nešto lepo za nekoga iz svog okruženja, ili za potpunog stranca. SMS poruka ili osmeh, ponekad mogu da budu neprocenjivi za osobu koja je usamljena.

5. Budite iskreni - popričajte sa sobom. Razmislite, koji deo vas je trenutno nezadovoljan, možda tužan ili ljut? Šta možete da uradite sada da biste se osećali bolje. Ukoliko osećate krivicu, dopustite sebi oproštaj. Jer ponavljam, sve u životu je tu da bismo učili, bili bolji, bili više u skladu sami sa sobom. Meni često pomaže da ovaj razgovor obavim u formi dnevnika. Dnevnik trpi sve, bistri i umiruje um. I uvek se obradujem kada mi ukaže na dobru ideju koja vodi rešenju.

Okreće me ka unutra, ka najdubljim delovima moga bića, baš tamo gde je moja suština i tamo gde sreća spava.

Evo i jedne zaniljivosti, Pogledajte video o Butanu, zemlji gde se sreća vrednuje na najlepši mogući način - Ustavom.